Srpski građanski zakonik
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Pravni fakultet Kragujevac

САДРЖАЈ:
• Увод.....................................................................................................................................2
• Настанак законика.............................................................................................................2
• Структура законика...........................................................................................................5
• Рецепција Српског грађанског законика.........................................................................7
• Закључак.............................................................................................................................9
• Литература........................................................................................................................10
УВОД
НАСТАНАК ЗАКОНИКА
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
До објављивања Српског грађанског законика дошло је тек 25. марта 1844. године, после годину и по дана разматрања и уношења појединих измена. Комисија која је требало да установи ваљаност овог законског предлога замерала је Хаџићу на његовом покушају да искорени неке српске правне обичаје увођењем западних правних решења. Највише је било спора око Хаџићевог правног уређивања породичне задруге и његовог покушаја да уведе равноправност између полова у погледу наслеђивања. Хаџићева правна решења везана за породичну задругу су ипак прихваћена, док она о равноправности полова код наслеђивања нису. Преформулисана су тако да су мушки наследници, како је то било и по српском обичајном праву, имали предност у наслеђивању, иако је Хаџић отворено био против таквог решења, па се жалио да су га београдске жене псовале и клеле ''где год се скупе'', због неравноправности полова која је на крају завршена у Законику . Упркос свему, Српски грађански законик је на снази опстао пуних сто година, уз свега неколико значајнијих допуна. Његова судбина је донекле чудна: он као да никада није био закон баш по мери грађана, јер га у другој половини 19. века сматрају сувише либералним, а у првој половини 20. века сувише конзервативним. Судећи по коментарима овог законика из разних периода његовог правног живота, чини се да су правници увек имали притужбе на њега. И поред тога, чињеница је да је српски Кодекс грађанског права одолео зубу времена пуних сто година, када је, 25. октобра 1946. године, Законом о неважности правних прописа донетих 1941. године, за време непријатељске окупације, он званично укинут. Међутим, исти закон који је укинуо важење Српског грађанског законика, ипак дозвољава његову примену у случају правне празнине, под условом да дотична норма није ''у супротности са позитивним прописима и начелима уставног поретка ФНРЈ и њених република''.
СТРУКТУРА ЗАКОНИКА
Са свим изменама и допунама Српски грађански законик има 950 чланова. Сам Законик је подељен на Увод и 3 „чести“. Увод је подељен на два дела. Први део обухвата првих 14 чланова и говори о грађанским законима уопште, док чланови од 15 до 35 представљају основне црте „правде и правице“ у грађанским законима.
Прва део се бави регулисањем личних права и подељен је на 3 главе. Прва глава говори о „лицима и правима личним по сопственим својствима“; и обухвата чланове од 36 до 59. Глава друга регулише права и дужности супружника и обухвата чланове од 60 до 111. Трећа глава регулише права и дужности родитеља и деце и обухвата чланове од 112 до 181, али су чланови 156 – 181 укинути Законом о старатељству од 25. октобра 1872. године.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]